„Tibetanska knjiga mrtvih“

„Šta god bilo ovde, to je tamo; ono što je tamo, isto je ovde.“Tibetanska knjiga mrtvih

„Onakva kakva je čovekova žudnja, takva je i njegova sudbina. Jer, kakva je njegova sudbina, takva je njegova volja; a kakva je njegova volja, takvo je njegovo delo; a kakvo je njegovo delo, takva je njegova nagrada, bilo dobra ili loša.“

„Čovek se vlada prema žudnjama kojima je privržen.“

UVODNI PREDGOVOR LAMA ANAGARIKA GOVINDA

„Moguće je izneti argument da niko ne može govoriti o smrti sa autoritetom, ako nije umro; a kako se niko, prividno, nije vratio iz smrti, kako iko može znati šta je smrt, ili šta se dešava posle nje?

Tibetanac bi odgovorio: „Ne postoji ni jedna osoba, zapravo ni jedno živo biće, koje se nije vratilo iz smrti. Činjenica je da smo svi mi umrli mnogo puta, pre nego što smo dospeli u ovu inkarnaciju. A ono što nazivamo rođenjem samo je obrnuta strana smrti, kao jedna od dve strane medalje, ili vratnica, koje nazivamo ,ulaz’ izvana i ,izlaz’ iznutra. Daleko je više začudujuće da se svako ne seća svoje smrti; a, usled ovog nedostatka sećanja, većina Ijudi ne veruje da je prethodne smrti bilo. Ali, sasvim slično, oni se ne sećaju ni svog nedavnog rođenja – a, ipak, ne sumnjaju da su nedavno bili rođeni. Oni zaboravljaju da je aktivno pamćenje samo jedan mali deo naše normalne svesnosti, a da naše podsvesno sećanje beleži i očuvava svaki prošli utisak i iskustvo, koje naš budni um ne uspeva da upamti. Postoje oni koji su, zahvaljujući koncentraciji i dugim jogičkim vežbama, sposobni da dovedu podsvesno u sferu diskriminativne svesti i da, pomoću toga, crpu iz neograničenog blaga podsvesnog sećanja, u kojem su uskladišteni zapisi, ne samo o našim prošlim životima, već i zapisi o prošlosti naše rase, o prošlosti Ijudskog roda i svih prijed-ljudskih oblika života, ako ne i oni o samoj svesnosti koja čini mogućim život u ovoj vasioni. Ako bi se, nekim trikom prirode, kapija podsvesti nekog pojedinca iznenada rastvorila, nepripremljeni um bio bi preplavljen i smlavljen. Stoga kapiju podsvesti čuvaju svi upućenici i skrivaju je iza zastora misterija i simbola.“

„(O), ti koji oklevaš i sve odlažeš, i ne misliš o dolasku smrti, Predavajući se beskorisnim delima ovog života, Nepredostrožan si ti što uludo proćerda svoju veliku povoljnu priliku; Pogrešna će, zaista, tvoja svrha sada biti, ako se vratiš praznih ruku (iz svog života). Pošto je Sveta Dharma poznata kao tvoja istinska potreba, Nećeš li se posvetiti Svetoj Dharmi čak ni sad?“

„Svi koji su upoznati sa budističkom filozofijom spoznali su i priznali da rođenje i smrt nisu fenomeni koji se događaju samo jednom u datom ljudskom životu; oni se odvijaju neprekidno. U svakom trenutku nešto u nama umire i nešto se ponovo rađa.“

„…To je visoko duhovno stanje, zagarantovano učenjem koje se izlaže u Bardo Thodolu. Putem njega upućeni učenik zadobija vlast nad sferom smrti, a, budući sposoban da percipira iluzornu prirodu smrti, oslobađa se straha. Ova iluzornost smrti dolazi iz identifikacije individue sa svojim temporalnim, tranzitornim oblikom, bilo fizičkim, emocionalnim, ili mentalnim, iz čega se javlja pogrešna zamisao da postoji lično, izdvojeno ego-stvo (stanje ega) nečije, i strah da će se ono izgubiti. Ako je, medutim, učenik naučio, kako ga Bardo Thodol usmerava, da sebe identifikuje sa Večnim, sa Dharmom, sa Neprolaznim svetlom Budastva iznutra, tada strah od smrti iščezava, kao oblak pred izlazećim suncem. Tada on zna da, bilo šta video, čuo, ili osetio, u času napuštanja ovog života, sve je samo odbljesak njegovog sopstvenog svesnog i podsvesnog mentalnog sadržaja; i ni jedna umom stvorena iluzija ne može tad imati moć nad njim, ako on zna njeno poreklo i može je prepoznati. Iluzorne Bardo vizije razlikuju se u skladu sa religioznim ili kulturnim tradicijama u kojima je percipijent odrastao, ali je njihova podložna moć ista kod svih Ijudskih bića.“

„Čovek može čuti detaljan opis veštine plivanja a da, ipak, nikad ne pokuša da pliva. Iznenada bačen u vodu on uviđa da ne zna da pliva. Tako je i sa onima koji su bili podučavani teoriji o tome kako da se ponašaju u vreme kad smrt nastupi, a tu teoriju nisu nikad primenili putem vežbi joge: oni ne mogu održati neprekinutim protok svesti; postaju sve više zapanjeni promenama uslova; i ne uspevaju da napreduju, ili da iskoriste priliku koju smrt pruža, osim ako su podržani i upućeni od strane živog gurua. Čak i pored svega što guru može učiniti oni obično, zbog loše karme ne uspevaju da prepoznaju Bardo kao takav.”

Quote

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Enter your email address to follow this blog and receive notifications of new posts by email.

Pridružite se 76 drugih pratioca

Autor

about.me/ivana.anavi

about.me/ivana.anavi

Follow moje knjige on WordPress.com

Follow me on facebook

%d bloggers like this: